Nadala sam se da ćeš me zgrabiti kad me vidiš. Ali nisi. Ne razumijem. Mislim, pa svaki dan od mene tražiš da se ukažem.
Nastavljaš se nadati da ću ti pokucati na vrata. No kad to napravim, ne želiš ih otvoriti. Ili me oklijevaš pozvati unutra. S vremena na vrijeme, čak me i potpuno ignoriraš.
Nadam se da shvaćaš da postoje i drugi kojima bi bilo drago da me vide, koji bi me srdačno dočekali. Koji bi riskirali samo da im dođem. Mnogi čak i aktivno tragaju za mnom. Ali ti…zašto te toliko strah pustiti me unutra?
Ovo je zadnji put da kucam na tvoja vrata. Nadam se da ćeš me ovaj put pozvati da uđem. Jako sam zaposlena, ne mogu se stalno vraćati nekome tko me tek tako ignorira.
Obično na svaka vrata kucam samo jednom. Ali samo ovaj put, voljna sam ti dati drugu šansu. Nadam se da ćeš ovaj put učiniti pravu stvar.
Srdačno,
tvoja Prilika
P.S. Molim te da prestaneš cendrati kako ti se nikad nisam ukazala. Jer jesam. Mnogo puta. Samo me nisi bila spremna zgrabiti.
